BLOGGOVANJE

BLOGGOVANJE: ŽENTLMAN/ONE
BLOGGOVANJE: ŽIVOT/TRENDSETERI/DRUŠTVO
BLOGGOVANJE: POLITIKA
Blog: Smart and Creative Life

BLOG: SMART AND CREATIVE LIFE

Život je svuda oko nas, ali su nam samo neke njegove sekvence interesantne. Moja percepcija života i događaja, odnosno društvenih tokova koji me okružuju nalazi se upravo u objavama koje pišem u okviru bloga 'Smart and Creative Life'. Odakle ovaj naziv? Pa, ukratko, nastojim da moj život ima neku elegantnu, smislenu notu ali i da bude istovremeno kreativan. Trudim se da na pravi način prepoznam suštinu stvari o kojima pišem. Da proniknem u samu bit teme koju obrađujem, dajući joj pri tom i formu koja bi zainteresovala čitaoce. Osnovne teme koje pokrivan blogom su muško-ženski odnosi (kroz rubrike ŽENTLMAN i ONE), moja interesovanja (kroz rubriku ŽIVOT), viralni trendovi i društveni tokovi (kroz rubrike TRENDSETERI i DRUŠTVO), i na kraju, što bi se na engleskom moglo iskazati kao last but not least - politika. Politika je na prostoru Balkana, nažalost, pokretačka sila svih događaja, alfa i omega naših života. Ostati uvek principijelan... to je po meni prava formula u pisanju dobrih tekstova. Proverite zašto!

Blog: Smart and Creative Life

06032018

Svet ideja. Svet ostvarenih ideja. Svet startup-ova.

Startup kultura se obično vezuje za generaciju "Z" i generaciju takozvanih "milenijanaca", mlade ljude koji svojim idejama sve više osvajaju svet. U današnjem svetu sve je povezano. (Skoro) sve je postalo deo globalne mreže, dostupne svuda i na svakom mestu. Internet stvari (IoT - Internet of Things) je postala nova reč o kojoj svi pričaju. Tako je i sa startup-ovima. Svi o tome znaju sve ali i niko o tome ne zna ništa. Buzz word koji menja način poslovanja i ubrazava ostvarivanje ideja, do same realizacije. Na sve strane niču tako zvani akceleratori (ubrzavači) i crowdfunding zajednice, preko kojih se mogu naći investitori i donatori koji su spremni da svoje vreme i novac ulože u nešto što ima potencijal. Rodila se čitava startup kultura a da toga nismo ni svesni.

Često posećujem tako zvane meetup-ove, skupove na kojima se razmenjuju ideje i slušaju case studies (studije slučaja) o uspešnim pojedincima koji su imali hrabrosti da stanu iza svoje ideje, da se za nju bore i ostvare svoje snove. Nove računarske aplikacije, visokotehnološki proizvodi "iz garaže" kako to Amerikanci popularno zovu, društveno angažovani programi... sve su to stvari oko kojih se može formirati startup - preduzetnički poduhvat koji može dovesti do realizacije. I novca, naravno. Volim da budem u tom svetu ushićenih geek-ova koji žive ponosno svojih "5 minuta slave", oslobođeni stega i predrasuda. Znanje i obrazovanje je u tom svetu na prvom mestu, važnije od svih reality-ja, starletizma i uopšte pogrešnih ideja oko kojih se okupljaju "oni drugi". Možda nisu popularni dok uče, idu na (prave) fakultete ali će svakako biti popularni kada dođu do novca. Da se opet vratim na to...

Treba biti hrabar i verovati u sebe. Možda je to glavna poruka ove priče. Ali i prečica do neke cice "bujnih" argumenata sa one druge "strane" koja možda ne zna šta je startup ali dobro zna šta je veliki novac. A možda je poenta u nečemu potpuno drugom?! Ko bi znao...

06032018

Kuhinjska ostava iliti špajz (od nemačkog die Speisekammer) u sebi krije mnogobrojne slatke (i slane) tajne i neispričane priče. Ona postoji odvajkada, kako se to ovde često kaže. Bila je deo starih, trošnih kuća naših predaka, udžerica, a nije ustuknula ni u savremenim domovima gde se izborila za svoj status među svim tim kuhinjskim novotarijama u obliku malih i velikih frižidera. Sama reč "ostava" vodi poreklo od glagola "ostaviti". U nju se, dakle, ostavljaju namernice da tu i ostanu. Da čekaju svoj trenutak i da budu pronađene kada su najpotrebnije.

Ostava je tu da odmeni podrum kada je zimnica u pitanju. Pravu ostavu možete poznati po tome što ima više nivoa, od kojih je jedan obavezno "povezan" sa spoljnim svetom i to preko otvora u zidu sa rešetkom. Kroz taj otvor nesmetano može da ulazi i izlazi vazduh i time provetrava njenu unutrašnjost. U ostavi se često tokom godine nagomilaju nepotrebne stvari, one koje se čuvaju "zlu ne trebalo". Sitnice, veće i manje, za koje mislimo da će nam nekad zatrebati. Pokvareni satovi, ukrasni papiri, prazne tegle i flaše. Nekada su se u ostavi čuvale i uredno složene oprane plastične kese, često i one od mleka koje se tada pakovalo u ambalažu napravljenu od deblje plastike. Bilo je to vreme kada su se naši stari sa poštovanjem odnoslili prema svemu što nekad ponovo može biti iskorišćeno. Ništa se nije bacalo i sve je imalo svoju svrhu i svoje mesto u ostavi.

Kuhinjske ostave imaju svoj tajanstveni život, poput starih dama koje se poštuju. One polako nestaju pred naletom ogromnih nemani, dvokrilnih frižidera u koje može da stane sve što bi se moglo naći i u ostavi. Oni imaju osvetljenu unutrašnjost, novoe koji se različito hlade, displej sa raznim informacijama a često i vezu sa Internetom kako bi se "sami" mogli dopuniti namernicama kada se za to ukaže potreba. Oni imaju sve ali i ništa. U njih ne mogu da stanu uspomene i sećanja. Nemaju dušu i tajnovitost koju imaju ostave. Ne stvaraju u nama onu neizrecivu draž kada u ostavi otkrijemo nešto što smo godinama tražili. Možda deo nama drage prošlosti. Možda nas same...